Orijetacija u prirodi II

Određivanje strane sveta pomoću sunca i časovnika


Časovnik položite na dlan ruke, držite ga vodoravno i okrećite tako da malu kazaljku upravite prema suncu. Lakše je okretati sat ako posmatrate sunce na staklu sata, a okretati treba sve dotle dok se pravac sunca ne poklopi sa malom kazaljkom. Potom prepolovite ugao između male kazaljke i broja 12 na časovniku i dobićete – jug. U tom smeru se odabere pogodan orijentir prema kome se treba kretati. Sever je u produžetku zamišljenog pravca koji spaja časovnik i i izabrani orijentir prema jugu. Ako ostanemo okrenuti prema jugu, desno nam je zapad, a levo – istok.

Geografska orijentacija pomoću sunca, sata i senke

Da bi ste na ovaj način odredili strane sveta, ručni ili džepni časovnik stavite vodoravno (na dlan, panj, zemlju…) i u centar vertikalno postavite olovku, drvce šibice, slamku… Predmet će bacati voju senku u smeru suprotnom od sunca. Kada ste to uradili, časovnik valja okretati sve dok senka ne pokrije malu kazaljku časovnika. Potom ugao između pravca male kazaljke (to je sada pravac senke) i brojke 12 prepolovite zamišljenom linijom i ona će u produžetku pokazivati pravac severa. Treba znati da će taj pravac pre podne biti desno od pravca kazaljke, a popodne će biti levo od njih.

Orijentacija pomoću sunca i tačnog vremena

Može se smatrati da je sunce u 6 sati ujutro na istoku, u 12 sati na jugu, a u 18 sati na zapadu. Za tih 12 sati ono pređe jedan polukrug, ili izraženo u stepenima – 180 stepeni. Ako tih 180 stepeni podelimo na 12 sati (vreme trajanja puta) dobićemo da sunce za 1 sat pređe 15 stepeni.

Kako to praktično izgleda? Na primer, 9 je sati ujutro i želite da u tom trenutku odredite geografsku orijentaciju. Rekli smo da će sunce u 12 sati biti na jugu, a to je za tri sata. Sunce se znači sada nalazi na 3×15 stepeni tj. 45 stepeni od tog pravca. Na parčetu papira treba nacrtati ugao od 45 stepeni, pa levi krak toga ugla usmeriti prema suncu. Desni krak ugla pokazaće nam gde će sunce biti kroz tri sata, a to je pravac juga.

Ako se orijentacija vrši po podne u 15 časova, sve je isto sem što se tada desni krak usmeri u pravcu sunca a levi će pokazati gde se sunce nalazilo pre tri časa, tj. u 12 časova. Već smo rekli da je tada u pravcu juga.

Ovaj način ne bi bio posebno zanimljiv kada ne bi omogućavao da se tačan pravac severa odredi u bilo koje doba dana ako nam je poznato tačno vreme.Pretpostavimo da je 16 časova. Od 12 do 16 časova su protekla četiri časa. Za to vreme senka drveta, fabričkog dimnjaka, telegrafskog stuba i sl pomerila se za 60 stepeni (4×15). Ostaje nam samo da na parčetu papira konstruišemo ugao od 60 stepeni i da njegov desni krak poklopimo sa senkom izabranog predmeta. Levi krak će pokazivati gde se nalazi sever.


Orijentacija noću

Noću se orijentišemo pomoću zvezda i meseca. Pun mesec ima suprotan položaj u odnosu na sunce. Zato jugu (gde se sunce nalazi u podne) odgovara sever, koji pun mesec zauzima u ponoć. Ujutro je je mesec na zapadu, a uveče na istoku.

Strane sveta po časovniku i punom mesecu mogu da se odrede kao i pomoću časovnika i sunca. Samo se ovde umesto juga, prvo pronađe sever.

Za vreme vedre noći, pravac severa može da se odredi dovoljno tačno po Severnjači ili Polarnoj zvezdi. Ona se nalazi se u sazvežđu Malih kola (Mali medved) a najlakše ju je pronaći pomoću Velikih kola (Velikih medved).

Velika kola se sastoje od sedam jasno vidljivih zvezda, raspoređenih tako da daju sliku zaprežnih kola posmatranih sa strane. Stranice „kola“ formiraju četiri zvezde, a „rudu“ tri zvezde. I Mala kola se sastoje od četiri zvezde u „kolima“ i tri zvezde u „rudi“. Zvezda na samom vrhu rude Malih kola jeste Severnjača. No pošto se Mala kola nešto teže uočavaju, najbolje je krenuti od zadnje stranice Velikih kola: pet dužina te stranice se doda na njenu postojeću dužinu, i na kraju tako produžene stranice je Severnjača.

Severnjača je najsjajnija zvezda na tom delu neba (nekada se vidi i po danu), i označava pravac severa.


Neki drugi načini orijentacije

Ako je oblačno ili ako nemamo časovnik, mogu da nam pomognu „žive busole“. Strane sveta u šumi mogu da se odrede po tamnoj pruzi koja se proteže od zemlje gotovo do samog vrha drveta. Dobro je vidljiva na pozadini svetlije kore drveta. Ta tamnija pruga se uvek nalazi na severnoj strani i obrazuje se od zaostale vlage. Vlažna kora se najsporije suši na severnoj strani, na kojoj ima najmanje sunca.

Sem toga kora drveća sa severne strane je hrapavija i obično je obrasla mahovinom. Gljive koje žive na drveću bolje rastu sa severne strane jer tamo, kao što smo rekli, ima više vlage. Slično tome, zidovi i krovovi zgrada su sa severne strane hladniji i tamniji, i sa te strane su obrasli gljivama i mahovinom.

Na četinarima se sa južne strane pojavljuje znatno više smole nego sa severne. Na panju posečenog drveta godovi su uži na severnoj a širi na južnoj strani. Mravi prave mravinjake obično s južne strane panja, drveta ili žbuna. Južna strane mravinjaka je blažeg nagiba od severne. Ali pazite, ne treba suditi samo po jednom mravinjaku.

Krajem zime i početkom proleća, moguća je orijentacija po snegu. Severni kraj šume oslobađa se snega jednu do dve nedelje kasnije od južnog kraja. Oko usamljenog drveća, panjeva i stubova stvaraju se delovi bez snega, koji su izduženi prema jugu. Na severnim padinama sneg se duže zadržava nego na južnim.

Suprotno tome, u jarugama, rupama i sl. sneg se brže topi sa severne strane, zato što na južnu stranu udubine ne padaju direktne sunčeve zrake. Slično se može videti na tragovima po snegu koje ostavljaju čovek ili divljač.

Prolećna trava je veća, gušća i zelenija s južne strane velikog kamenja, drveća, šume. Obratno je kada je dugotrajna suša: tada je trava duže zelena sa severne strane.

Ako naiđete na potok, krenite nizvodno. Potok vodi u dolinu, prema rečici, a tu ćete pre ili kasnije naići na ljude.

Kako da se dođe do naselja ili do košnica na rubu šume, mogu da pokažu pčele. Treba samo da se obrati pažnja na njihov let: pčela sa nektarom i polenom nastoji da se vrati najkraćim putem u košnicu.

Orijentacija je moguća i pomoću crkava i grobalja. Kod pravoslavnih crkava oltar je na istoku a ulaz na zapadu, kod katoličkih crkava je obrnuto. Krst na kupoli, kod svih crkava, je postavljen u pravcu sever-jug. Hrišćanski grobovi imaju nadgrobno obeležje (spomenik) na zapadnoj strani, znači grob zauzima pravac istok-zapad. Muslimanski grobovi imaju pravac sever-jug. Spomenik se nalazi na južnoj strani groba.

Ako posedujemo tranzistor, možemo i to da iskoristimo. Okrenemo li se zajedno s njim prema najjačem signalu neke radio-stanice, onda smo usmereni prema odašiljaču te radio-stanice. Npr. ako je odašiljač Radio-Beograda na severu onda smo i mi (tranzistor) usmereni prema severu.

Svi ovi načini određivanja strana sveta, izuzev pomoću sunca i časovnika, nisu uvek pouzdani. Zato se treba orijentisati oprezno, rezultate proveravati i ne pouzdati se samo u jedan pokazatelj.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s